Pšenica je ključna kultura u Srbiji, s prosečnim prinosom od 4,5–5 t/ha. Pravilno đubrenje je presudno za visok prinos.
Prvi korak je agrohemijska analiza zemljišta. Osnovno đubrenje uključuje NPK formulacije 15:15:15 ili 16:16:16 (250–300 kg/ha).
Kod manjka fosfora ili kalijuma koriste se formule 6:24:12, 10:30:20 ili 6:12:24. Pšenici su potrebni azot, fosfor i kalijum.
U suši, koristi se folijarna prihrana. Redovno praćenje stanja tla i pravilna ishrana povećavaju prinos i kvalitet.
Zašto je đubrenje pšenice važno?
Đubrenje pšenice je ključni faktor koji direktno utiče na prinos pšenice i profitabilnost vaše proizvodnje.
Pravilna đubrenje pšenica sa odgovarajućom količinom nutrijenata garantuje optimalne rezultate i maksimalizaciju prinosa.
Dobro planirana strategija đubrenja pomaže vam da ostvarite najbolje moguće rezultate na polju.
Uloga makroelemenata u đubrenju
Makroelementi kao što su azot, fosfor i kalijum igraju glavnu ulogu u đubrenju pšenica.
Na primer, za dobijanje 100 kg zrna pšenice potrebno je oko tri kilograma čistog azota. Preporučuje se 120-160 kg čistog azota po hektaru za pšenicu.
Prekomerna ili nedovoljna upotreba može narušiti zdravlje biljaka i smanjiti prinos.
Azot je neophodan za vegetativni rast, fosfor za razvoj korena i semena, dok kalijum pomaže u otpornosti na bolesti i stres.
Uloga mikroelemenata u đubrenju
Osim makroelemenata, mikroelementi poput bakra i cinka imaju značajnu ulogu u ishrani pšenice.
Oni podstiču specifične biološke funkcije i pomažu u poboljšanju kvaliteta žetve.
Značajno je da se obavi pravilna analiza zemljišta kako bi se utvrdio njihov nivo i osigurala optimalna ishrana biljaka.
Mikroelementi su često potrebni u manjim količinama, ali bez njih, biljke ne bi mogle pravilno funkcionisati.
Optimalno vreme i način primene đubriva
Đubrenje pšenica ima veliki značaj za ostvarivanje visokih prinosa i kvaliteta zrna.
Kroz optimalno đubrenje, pšenica dobija neophodne hranljive materije u različitim fazama rasta, što je ključ za postizanje stabilnog i visokog prinosa.
U tom smislu, važno je razumeti vreme i načine koji se koriste u procesu đubrenja.
Osnovno đubrenje pšenice
Osnovno đubrenje pšenice se sprovodi pre setve, koristeći kompleksna đubriva.
Za zemljišta sa deficitom specifičnih hranljivih materija, preporučuje se korišćenje prilagođenih formulacija.
Na primer, zemljišta sa niskom pH vrednošću, koja čine 60% zemljišta u Srbiji, mogu zahtevati upotrebu đubriva koja deluju na povećanje pH vrednosti.
Đubrenje za prihranu pšenice
Prihrana pšenice je jednako važna kao i osnovno đubrenje. Ova metoda omogućava dodatno snabdevanje biljaka neophodnim hranljivim materijama tokom vegetacije.
Prihrana se obavlja u dva ili više navrata, zavisno od potreba useva i uslova zemljišta.
Prva prihrana se često vrši sa UREA-om, u količini od 100-150 kg/ha, kako bi se obezbedio pozitivan balans azota.
Veće količine čistog azota, npr. 60 kg/ha, preporučuje se podeliti u dva dela u odnosu 60:40 ili 70:30, radi bolje apsorpcije.
Osim UREA-e, za prihranu se često koristi amonijum-nitrat (AN), koji je pogodan za sve tipove zemljišta, dok je kalcijum-amonijum-nitrat (KAN) posebno efikasan za kisela zemljišta.
Vremenski period đubrenja može biti različit, ali se preporučuje da se prihrana pšenice izvodi u fazama rasta kada biljke najviše traže azot, kao što je faza bokorenja i pred vlatanje.
| Vremenski period | Đubrivo | Količina | Svrha |
|---|---|---|---|
| Pre setve | NPK 15:15:15 | 150-200 kg/ha | Osnovno đubrenje |
| Tokom vegetacije | UREA, AN, KAN | 100-150 kg/ha (UREA), 60 kg/ha (AN, KAN) | Prihrana |
Đubrenje pšenice za maksimalan prinos
Kako biste ostvarili maksimalan prinos pšenice, važno je imati sveobuhvatan i strateški pristup đubrenju.
To znači primenu adekvatne količine pravih tipova đubriva u optimalno vreme, kao i prilagođavanje postupaka na osnovu precizne analize tla.
Preporučuje se korišćenje 100 kg aktivnog azota po hektaru za postizanje pšenice visokog kvaliteta.
Osim pravilnog đubrenja, važni su i ostali agrotehnički faktori, kao što su izbor semena i vreme setve.
Optimalno vreme setve za najveće prinose je između 10. i 20. oktobra.
Korišćenjem analize tla, možete otkriti faktore koje ograničavaju efikasnost azota, kao što su pH vrednost tla i dostupnost mikroelemenata.