Pšenica je jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, prosečan prinos pšenice kretao se između 4,5 i 5 tona po jednom hektaru. Za postizanje maksimalnog prinosa, pravilno đubrenje pšenice od suštinske je važnosti. Optimalna količina đubriva i pravilno vreme primene ključni su faktori koji utiču na rast i razvoj pšenice.
Jedan od prvih koraka u đubrenju pšenice jeste obavljanje agro-hemijske analize zemljišta. Na taj način možete utvrditi koje su hranljive materije prisutne u zemljištu i u kojoj količini. Preporučene količine đubriva za osnovno đubrenje često uključuju NPK formulacije kao što su 15:15:15 ili 16:16:16 u količini od 250-300 kg po hektaru. Na zemljištima sa manjkom fosfora, preporučuje se upotreba NPK formulacija 6:24:12 ili 10:30:20 u količini od 300 kg po hektaru, ili MAP formulacije 12:52 u količini od 150-200 kg po hektaru. Takođe, na zemljištima sa manjkom kalijuma, koriste se NPK formulacije 6:12:24 ili 8:16:24 u količini od 250-300 kg po hektaru.
Đubrenje pšenice zahteva posebnu pažnju na azot, fosfor i kalijum jer su to ključni makroelementi za njen rast. Na primer, za proizvodnju svakih 100 kg zrna pšenice potrebno je 2,0-3,4 kg azota, 1.2-1.85 kg fosfora i 1.5-2,8 kg kalijuma. Prihranjivanje pšenice preporučuje se prvi put krajem februara, drugi put pred vlatanje i eventualno treći put početkom aprila. Preporučene količine za prihranu azotnim komponentama uključuju 250-300 kg/ha KAN-a, AN-a ili SAN-a, ili 200 kg/ha UREA-e ako se vrši u jednom terminu. Za dvostruko prihranjivanje, preporučuje se 150-180 kg/ha KAN-a, AN-a ili SAN-a u prvom terminu, te 100-120 kg/ha UREA-e u drugom terminu.
Da biste dobili optimalne rezultate, nije preporučljivo koristiti ista đubriva prilikom prvog i drugog termina prihranjivanja. Najbolji rezultati dobijaju se kombinacijom KAN-a u prvom terminu i UREA-e u drugom. U sušnim periodima, folijarna prihrana pšenice može se sprovesti s vodotopivim đubrivima do 5 kg/ha sa 200-400 lit/ha vode. Prihranjivanje azotom u klasanju pšenice može poboljšati kvalitet zrna i delimično povećati prinos, ali odluka o tome zavisi od trenutnih uslova.
Uz pravilnu ishranu zemljišta i optimalnu aplikaciju đubriva, moguće je ostvariti značajno povećanje prinosa i kvaliteta pšenice. Stoga je važno pratiti preporuke stručnjaka i redovno analizirati tlo kako bi se postigao maksimalan prinos i profit.
Zašto je đubrenje pšenice važno?
Đubrenje pšenice je ključni faktor koji direktno utiče na prinos pšenice i profitabilnost vaše proizvodnje. Pravilna đubrenje pšenica sa odgovarajućom količinom nutrijenata garantuje optimalne rezultate i maksimalizaciju prinosa. Dobro planirana strategija đubrenja pomaže vam da ostvarite najbolje moguće rezultate na polju.
Prinos pšenice i profit
Važnost đubrenja se ogleda pre svega u postizanju željenog prinosa pšenice. Prema Mirjani Zdravković iz Instituta za zemljište u Beogradu, idealno vreme za đubrenje pšenice je krajem februara, pri čemu se preporučuje oko jedna trećina potrebne doze azota iz jeseni. Za ostvarenje prinosa od 4 tone po hektaru, neophodno je da primenite minimum 100 kilograma azota. Kontinuirana analiza zemljišta je ključna za izbegavanje prekomerne upotrebe azota, što može negativno uticati na tlo i biljku.
Uloga makroelemenata u đubrenju
Makroelementi kao što su azot, fosfor i kalijum igraju glavnu ulogu u đubrenju pšenica. Na primer, za dobijanje 100 kg zrna pšenice potrebno je oko tri kilograma čistog azota. Preporučuje se 120-160 kg čistog azota po hektaru za pšenicu. Prekomerna ili nedovoljna upotreba može narušiti zdravlje biljaka i smanjiti prinos. Azot je neophodan za vegetativni rast, fosfor za razvoj korena i semena, dok kalijum pomaže u otpornosti na bolesti i stres.
Uloga mikroelemenata u đubrenju
Osim makroelemenata, mikroelementi poput bakra i cinka imaju značajnu ulogu u ishrani pšenice. Oni podstiču specifične biološke funkcije i pomažu u poboljšanju kvaliteta žetve. Značajno je da se obavi pravilna analiza zemljišta kako bi se utvrdio njihov nivo i osigurala optimalna ishrana biljaka. Mikroelementi su često potrebni u manjim količinama, ali bez njih, biljke ne bi mogle pravilno funkcionisati.
Optimalno vreme i način primene đubriva
Đubrenje pšenica ima veliki značaj za ostvarivanje visokih prinosa i kvaliteta zrna. Kroz optimalno đubrenje, pšenica dobija neophodne hranljive materije u različitim fazama rasta, što je ključ za postizanje stabilnog i visokog prinosa. U tom smislu, važno je razumeti vreme i načine koji se koriste u procesu đubrenja.
Osnovno đubrenje pšenice
Osnovno đubrenje pšenice se sprovodi pre setve, koristeći kompleksna đubriva kao što je NPK 15:15:15. Ova formulacija omogućava ravnotežu glavnih hranljivih materija – azota (N), fosfora (P), i kalijuma (K) – koje su ključne za početni razvoj biljaka. Za zemljišta sa deficitom specifičnih hranljivih materija, preporučuje se korišćenje prilagođenih formulacija. Na primer, zemljišta sa niskom pH vrednošću, koja čine 60% zemljišta u Srbiji, mogu zahtevati upotrebu đubriva koja deluju na povećanje pH vrednosti.
Đubrenje za prihranu pšenice
Prihrana pšenice je jednako važna kao i osnovno đubrenje. Ova metoda omogućava dodatno snabdevanje biljaka neophodnim hranljivim materijama tokom vegetacije. Prihrana se obavlja u dva ili više navrata, zavisno od potreba useva i uslova zemljišta. Prva prihrana se često vrši sa UREA-om, u količini od 100-150 kg/ha, kako bi se obezbedio pozitivan bilans azota. Veće količine čistog azota, npr. 60 kg/ha, preporučuje se podeliti u dva dela u odnosu 60:40 ili 70:30, radi bolje apsorpcije.
Osim UREA-e, za prihranu se često koristi amonijum-nitrat (AN), koji je pogodan za sve tipove zemljišta, dok je kalcijum-amonijum-nitrat (KAN) posebno efikasan za kisela zemljišta. Vremenski period đubrenja može biti različit, ali se preporučuje da se prihrana pšenice izvodi u fazama rasta kada biljke najviše traže azot, kao što je faza bokorenja i pred vlatanje.
| Vremenski period | Đubrivo | Količina | Svrha |
|---|---|---|---|
| Pre setve | NPK 15:15:15 | 150-200 kg/ha | Osnovno đubrenje |
| Tokom vegetacije | UREA, AN, KAN | 100-150 kg/ha (UREA), 60 kg/ha (AN, KAN) | Prihrana |
Đubrenje pšenice za maksimalan prinos
Kako biste ostvarili maksimalan prinos pšenice, važno je imati sveobuhvatan i strateški pristup đubrenju. To znači primenu adekvatne količine pravih tipova đubriva u optimalno vreme, kao i prilagođavanje postupaka na osnovu precizne analize tla.
Preporučuje se korišćenje 100 kg aktivnog azota po hektaru za postizanje pšenice visokog kvaliteta hleba. Alati kao što je Meteobot Nitro mogu pružiti precizne preporuke o potrebnoj količini đubriva za specifične sorte, čime se optimizuje rast pšenice i postiže maksimalan prinos pšenice.
Osim pravilnog đubrenja, važni su i ostali agrotehnički faktori, kao što su izbor semena i vreme setve. Optimalno vreme setve za najveće prinose je između 10. i 20. oktobra. Korišćenjem analize tla, možete otkriti faktore koje ograničavaju efikasnost azota, kao što su pH vrednost tla i dostupnost mikroelemenata.
Jedan od ključnih elemenata strategije je proporcionalna distribucija N:P2O5:K2O:CaO:MgO u omjerima 25-35 kg:7-14 kg:20-25 kg:4-8 kg:2-5 kg po toni zrna i odgovarajućoj slami. Upotrebom preporučenih formulacija i strategija, možete značajno povećati plodnost i otpornost vaše pšenice, što će rezultirati većim prinosima i profitabilnošću u baštovanstvu i poljoprivredi.